Obilazeći rijeku i njene obale, čovjek nabasa na svakakva čuda prirode.
Na kormorana u letu, čaplje koje se svađaju na stablu najvišeg drveta, žabe koje krekeću kao da plaču mala djeca... ili jednostavno na ptičji džakuzi u neobičnom drvetu. Zato iznova sebi ponavljam, ribolov nije samo uhvatiti ribu i to je to. Ribolov je i kad koljena klecaju od umora, kad laste zvižde u ljetnom predvečerju. Ili kad vrana krade tek izvaljene punoglavce žaba u barici na obali rijeke. Jučer sam čitao blog članak o strahovima iz djetinjstva, pa se sjetih svoga straha od šišmiša u niskom letu. Trinaestogosdišnji ja, ljetni raspust sedmog razreda osnovne škole, upecane dvije ribe, a upecao bih još pet komada, da ne naletiše šišmiši u sumrak, na gozbu roja mušica iznad rijeke. Strahovi su najveći čovjekov neprijatelj, a eto i riblji spasioc, u ovom slučaju. Samouvjereno i neskromno, ovo potonje.
Ob sprehodu po reki in njenih bregovih človek naleti na najrazličnejša čudesa narave. Na kormoranu v letu, čaplje, ki se prepirajo na drevesu najvišjega drevesa, žabe pokajo kot majhni otroci, ki jočejo ... ali preprosto na ptičji jacuzzi v tujem drevesu. Zato si vedno znova ponavljam, da ribolov ni samo lovljenje rib in to je to. Ribolov je tudi, ko kolena od utrujenosti pokleknejo, ko lastovke požvižgajo na poletni večer. Ali ko vrana v ribniku na rečnem bregu ukrade sveže izvaljene paglavce žab. Včeraj sem brala članek v blogu o otroških strahovih, zato sem se spomnila svojega strahu pred netopirji v nizkem letu. Trinajstletni jaz, poletne počitnice sedmega razreda osnovne šole, dve ujeti ribi in ulovil bi še pet kosov, da mi netopirji ne bi naleteli v mraku, na prazniku rojev muh nad reko. Strah je največji sovražnik človeka in v tem primeru je tu rešitelj rib. Samozavestna in neskromna, slednja.
He writes wonderful articles. I only see nature on TV.
I muskarac pa se uplasio sismisa,hehe iskreno ja bih umrla od straha oni me podsecaju na vampire
Trinaestogodišnjak, nije sramota.
Divan tekst ..Priroda je moj deo zivota ..
Hvala. Da prekratimo zimu na blogu i dočekamo proljeće.
Danas sam i ja šetala pored Lima ,vraćajući se iz škole.Bio je prekrasan jesenji dan!
Fear is a normal occurrence in all people, but only within the normal range ... A beautiful picture in the post, regardless of whether a croaking frog may be hiding there ...:) :) :)
Srećom imam sličnu šumu u blizini kuće u selu... kažem sreću jer ona je prebogata svim i svačim. Ptica, zečeva, pečuraka... svačega. Ništa lepše od šetnje u ove tople dane pred zimu. Prelepo...
Neki izor se ususkao u poseceno stablo, bas lep prizor :) A o strahovima... jedini ozbiljan sam navela ispod Milosevog i Brankinog posta, podrum.. :)
Doleteše šišmiši i spasiše život ribama . Vidiš kako sve to vasiona nekako lepo utegne i izbalansira...za život riba postradaše muve. Interesantno!
Nice article..I enjoy reading your articles.keep writing...
Lep clanak ,ribolov je iznova i iznova novi dozivljaj .
Eto opisao sam i moj strah iz djetinjstva. Nastavak tvojih leptirova.
Jaoj mene su traumirali sis misevi, sa krilima kad projuri bas pored glave 🙈🙈🙈
S obziromda bas nemam mnogo prilike da boravim u prirodi, stvarno uzivam u Vasim clancima i prelepim slikama u njima.
You love rivers and river loves you! Let the strength always be with you to benefit all it wealth..
Very beautiful
I ptiči našli su svoj bazen za kupanje. Baš pametne životinje.
Izgleda kao veliki drveni kengur, s otvorenim tobolcem.
da i meni se čini
Dobar clanak
koliko god puta isao istom stazom uvek ces naci nesto novo sto ranije nisi primetio, priroda nas uvek iznova ume inenaditi nekom kreacijom i ulepsati nam dan njome
lijepo je biti u prirodi....kadgod odlazim tamo dogadja se nešto interesantno
Lepa priroda, jedva cekam prolece da odem malo na planinu, priroda mi bas nedostaje. Divan post, samo nastavi.