Vanvremenska muzika '70-ih!

S vremena na vreme - Tema classica

Od početka na ovamo

sve se menja neprestano.

Zato mnogo snage treba

da se krene sve do neba.

Kad mi duša spusti jedra,

kad Pegazu klonu bedra,

eto meni crne ptice,

crne ptice zloslutnice.

Soba prepuna knjiga,

kutija mala što svira,

gledam prastari svod,

u oku olovni san zri.

Misli lete sve dalje,

blistave, nestvarnih boja,

gledam kitnjasti ram

na slici prašnjavi lik bdi.

Čarobnim dvorcima žurim,

orgulje čujem u tami,

pastir u frulu svira,

opet novi se rađa dan.

Zove me nestalo vreme,

muzika opojnog vina,

čujem i zvuk klavira,

nebo praznuje ovaj san.

Žena usnulog lika,

teška mi otvara vrata,

čudni osećam strah,

kraj sebe ne čujem njen glas

. Mnoštvo nestvarnih lica

slike mi stvara iz priča

dok je dečiji svet još davno

sanjao svoj san.

Mekani zvuci klavira,

ona tu muziku svira,

oči joj čudno sjaje

to sa prašnjavih slika znam.

Pogled joj uzalud tražim

tuga me muči i slama,

oči joj krije tama,

sve je nestalo nekud već.