Jedna od najlošijih navika koje čovjek može da ima jeste da obaveze vuče, prolongira do u beskonačnost. Sve počinje od školskih obaveza, a možda i ranije. Jesi li završio zadaću? Sutra ću. Pročitala si lektiru? To ću narednog mjeseca...
Da li nam je to u mentalitetu nacije, plemena ili je individualna mana svakog pojedinca? Pogledajte samo naše političare, prolongirali su sve što se prolongirati može. I tako 25 godina već. Možda je loš primer napisan, ali uglavnom je tako. Gdje je kraj i ima li ga uopšte?
Što možeš za danas, ne ostavljaj za sutra! Hvala na članku!