Šta se sve može promijeniti u jednom ljudskom životu, to mi ne možemo ni pojmiti. Ili da napišem u pola ljudskog života jer ću pričati iz vlastite perspektive!? Sjećam se perioda kad su rijeke bile dublje, plaže na njenim obalama čistije i sa više pijeska. Nešto slično napisa onaj genijalac Balašević u tekstu Čoline pjesme "Bembaša" - Onda bješe hlad gušći nego sad ili su sjene gušće kad si mlad? I zaista je tako. Ne samo zbog mladosti, čovjek je nemilosrdno egoistično stvorenje i uništava sve oko sebe. Dobro se sjećam vremena kada nije bila rijetkost da u ustima netom upecane ribe pronađem živog ribića ili geljavca! Znate li šta je geljavac ili peš, to je ona mala sluzava riba, nalik na morska čudovišta, samo umanjena za stotinu puta. Inače je ta zanimljiva ribica prirodni indikator čistoće rijeka, ne podnosi prljavštinu i manjak kiseonika u vodi. Upecam zubatu pastrmku na mušicu, kad u ždrijelu joj bude zaglavljen još uvijek živ peš.
I dugo me kopka jedno banalno pitanje. Zašto je riba upecana u divljini tri puta jača, živahnija pri izvlačenju, nego riba iste vrste i veličine, ali upecana u naseljenom urbanom području? Možda ova tvrdnja čitaocu koji nije ribolovac zvuči kao nešto glupo i nemoguće. Upecaj pastrmku od 25 cm usred Mostara naprimjer i upecaj pastrmku od 15 cm blizu izvora Neretve, u divljini, ona dvostruko manja riba je i dvostruko jača i okretnija. Nepobitna činjenica, a zbog čega je to tako?
Kaj se lahko spremeni v enem človeškem življenju, ne moremo niti dojeti. Ali pisati sredi človeškega življenja, ker bom govoril iz svoje perspektive!? Spomnim se obdobja, ko so bile reke globlje, plaže na njenih bregovih čistejše in z več peska. Nekaj podobnega je zapisal tisti genij Balašević v besedilu Čoline pesmi "Bembaša" - Takrat je bil odtenek gostejši kot zdaj ali pa so sence debelejše, ko si mlad? In res je. Ne samo zaradi mladosti je človek neusmiljeno sebično bitje in uničuje vse okoli sebe. Dobro se spominjam trenutkov, ko v ustih sveže ujete ribe ni bilo mogoče najti žive ribe ali škrge! Če veste, kaj je geliranje ali noga, je to majhna sluzasta riba, podobna morskim pošasti, le stokrat zmanjšana. Sicer je ta zanimiva riba naravni pokazatelj čistosti reke, ne prenaša umazanije in pomanjkanja kisika v vodi. Zobato postrv ujamem na muho, ko se ta zatakne v grlu, še peš živa.
In banalno vprašanje me že dolgo moti. Zakaj je riba, ujeta v naravi, trikrat močnejša, živahnejša, ko jo izvlečejo, kot riba iste vrste in velikosti, a ujeta v naseljenem urbanem območju? Mogoče se ta izjava zveni kot neumna in nemogoča bralcu, ki ni ribič. Ulovite na primer 25 cm postrvi sredi Mostarja in ulovite 15 cm postrvi blizu izvira Neretve, v naravi je riba dvakrat manjša in dvakrat močnejša in okretnejša. Neizpodbitno dejstvo in zakaj je temu tako?
To mu dodje ko divljac u sumi, ajde pogledaj divlju svinju ko metak je, a ove u stajama samo vrckaju dupetom