Sled različitih okolnosti učinio je da moja generacija u mnogo čemu bude poslednja. A evo ne pamtim da smo u nečemu bili prvi. Poslednji smo primljeni u pionire pred veliki raskol i rat. Poslednji smo učili iz udžbenika koji su u sebi pominjali Tita i lažne ideale izgrađene nakon Drugog svetskog rata. Tako vazda poslednji slušali smo u višim razredima osnovne škole i predmet zvani Domaćinstvo.
Sećam se da nam je Domaćinstvo predavala neka Sneža i da smo je zvali Dosađinka. Sneža je bila slobodna, sama, nezainteresovana za domaćinske poslove iz nje je izvirao neki bunt protiv predmeta koji nam predaje. Slabo smo šta naučili od nje osim da iz kataloga i novina isecamo savršeno aranžirane ručkove, nasmejane porodice, lepo uređene I dan danas joj nisam oprostila što mi je zaključila četvorku. Ruku na srce dala mi je mogućnost da popravim ocenu. Ipak pokopa me tada pitanje u kom je položaju telo u toku peglanja. Ja kažem stojeći, jer godinama gledah žene kako tabanaju noge peglajući stojeći dugo pored stola za peglanje. Kaže Sneža: "Ne, nikako!" zakoluta očima na mene "Pegla se sedeći. Evo tebi četvorka nije to baš za tebe." Ne znam da li je tada poverovala da domaći poslovi nisu za mene jer mi je našla još par mana na osnovu kojih je formirala moju ocenu...
I tako nije baš kao iz Snežnih kataloga, ali je ručak spremljen, ukusan i serviran. Snašla sam se ja vremenom u svemu tome jedino sam bandoglava pa i dalje peglam stojeći :)
Domacinstvo,ja taj predmet nisam imala :D