Moram nastaviti s pisanjem onih stvarnih doživljaja iz ribolova, nezaboravne scene, šteta je ne baciti ih "na papir".
Četvrta nezaboravna situacija, prosto ne znam kako to nije bila i prva koje bih se trebao sjetiti... dakle, kraj je ljeta, vrijeme se već kvari. Iznenada smo pozvani od jednog starijeg ribara, dijasporca, da nas izvede na poslijepodnevno pecanje. Bio sam tada srednjoškolac. Pun će nas automobil biti, onaj stari Genšer Mercedes. Poziv i priprema je bila sve nešto "na vrat, na nos". I kad smo se svi fino smjestili u auto, pošto je bila gužva, ja nepažnjom trznem ribarskim štapom prema zadnjim vratima vozila. Štap se sam rasklopi, tačnije onaj njegov vrh, najnježniji dio. Neko u tom momentu zalupi vratima, samo se čulo KVRC! Elegantni Mercedes, s dihtung gumenom trakom po unutrašnjim ivicama vrata je precvikao vršak pruta. Osta deblji dio unutar vozila, a najtanjih 30 centimetara frcilo je vanka.
Srijedom je u mjestu gdje žive moji rođaci i neki prijatelji ribolovci, bio pazarni dan, ono pijaca, nema čega nema. I kolega je prodavao mamce na toj pijaci. Jednom prilikom dođe neki dječak pubertetlija, želi da kupi za sebe desetak vještačkih mušica. Početnik je u svijetu ribolova, ali očigledno veoma ambiciozan. Veselo zgrabi kupljene mamce i ode.🐔 Saznali smo da živi na nekom selu ili u predgrađu. Rekao nam je da će se javiti naredne srijede, da referiše kakav je ulov i uspjeh imao. I tako je i bilo. Kroz sedam dana eto dečka na isto mjesto na pijaci. Pitamo ga kako je bilo, kaže: Nisam ni pecao nikako! Mi se ostali zgledasmo. Šta je bilo? A on nastavi s pričom: Nepažnjom sam ostavio na stepenicama svoje mušice i došla je kokoška, sve ih je poćukala, pojela! Haha. Kupio je novi set mamaca, a neke dobio i na poklon.
Še naprej moram pisati tiste prave ribiške izkušnje, nepozabne prizore, škoda je, če jih ne vržem "na papir".
Četrta nepozabna situacija, samo ne vem, kako ni bila in prva, ki bi se je morala spomniti ... torej, konec poletja je, vreme se že slabša. Naenkrat nas je starejši ribič, diaspora, povabil, da nas odpelje na popoldanski ribolov. Takrat sem bil srednješolec. Naš avto bo poln, tisti stari Genscher Mercedes. Klic in priprava sta bila vse nekaj "na vratu, na nosu". In ko smo se vsi lepo nastanili v avtomobilu, saj je bila gneča, sem nehote vrgel ribiško palico proti zadnjim vratom vozila. Palica se je razvila sama, natančneje njen vrh, najbolj občutljiv del. Nekdo je v tistem trenutku zaloputnil z vrati, zaslišal se je le KVRC! Eleganten mercedes z gumijastim tesnilom na notranjih robovih vrat je prečkal vrh palice. Debelejši del ostane v notranjosti vozila, najtanjši 30 centimetrov pa je tresel zunaj.
V sredo, v kraju, kjer živijo moji sorodniki in nekateri ribiški prijatelji, je bil tržni dan, tržnica, ničesar ne manjka. Tudi kolega je na tej tržnici prodajal vabe. Nekoč je prišel najstnik in si hotel kupiti ducat umetnih muh. Je začetnik v ribiškem svetu, a očitno zelo ambiciozen. Z veseljem pograbi kupljene vabe in listje. «Izvedeli smo, da živi v vasi ali predmestju. Povedal nam je, da bo poklical prihodnjo sredo in sporočil, kakšen ulov in uspeh je imel. In tako je tudi bilo. Čez sedem dni je na trgu enak fant. Vprašamo ga, kako je bilo, on pravi: Sploh nisem niti lovil ribe! Ostali smo se spogledali. Kaj se je zgodilo? In nadaljeval z zgodbo: nehote sem pustil muhe na stopnicah in prišla je piščanka, ki jih je vse ugriznila, pojedla! Haha. Kupil je nov komplet vab in nekaj prejel v dar.
Lepe anegdote i uspomena iz zivota. Odlican stil pisanja. Svaka cast.