Мој живот - прича 3

Добро вече драги пријатељи. Ево покушаја да наставимо своју животну причу.

Пролазе године, две, три, пет, десет, петнаест.Изразле смо сестра и ја добре девојчице. Одлични дјаци, нисмо биле проблематичне.Тата нам је био јако строг. Мама је балансирала, као свака мајка. Понекад је сакрила неке од нас несташлук, да нас тата не би рекао. Ово је један тезак период нашег живота. Тата је променио фирму. Запослио се као возач у Градској чистоћи. У тој фирми је директор био онај тајин род који се сам помињао у претходној цени. Тата је имао повреду на послу. Претерали су му количину железа преко ногу. Добио је тромбозу. Нога му је била модра. Лекари су хтели да му секу ногу .... узасан бол, нас страх, мамине сузе, беспомочност .... Тата је на боловању, лези куци у кревету, мама га негује ... сестра и ја средњошколке ..... рачуни се гомилају, а новац све мање. У том периоду сестра и ја смо отток у Винчу да беремо воће, како би зарадиле неки динар .... не за Нике патике, него за храну, струју. Мама је чула једног дечака из комсилука. Родитељи су га увелико свако јутро код нас, јер мама није могла да ради ништа друго мора да не буде тата. У том периоду делили су се становници тата фирме ..... и коначно .... срећа, сунце, радост, нека светла тачка у нашим животима ...... Добили смо кључне од нашег стана. Коначно сестра и ја имамо своју собу. Тада сам имао 17 година, сестра 15. Деда, мин Отац, продаја је у Босни како би се вратио нашим дуговима и купио нам нешто намештање. Тата је и даља болест, одбио је да иде под нож .... нова је све модрија ... забринути смо, али и срећни, коначно знамо шта је парно грејање, топла вода, његова соба ...... све до једног јутра ..... Звоно на вратима. Мама отвара, у стану нам улазе брачни пар са петоро деце. Тата нам је рекао да је то његово колега са посла. Жена и деца су живели на Косову и он је сам у хотелу. Радио је као физички радник у тачној фирми ..... Испоставило се да је он добио свој стан. Ранг листа оборена, тата није био обавештен, био је на боловању .... није поднео подно документа ..... и да не дузим .... опет очај, неверица.Тада сам све знао, тинејџер, банкар је одлучио да одговор проблем .... нисам знао како, али сам знао да морам. Тата је непокретан, мама је уз његову .... она је одузета у предузећима, правни код директора, код оног тог рођака. Био је тесто до његовог преко три секретаријата, али успео сам. Стала сам бановно испред њега и представила се му. Била сам јако љута ..... бујица реци је потекла .... нисам могао да обучим сузе. Плакала сам и говорила .... Да ли знаш да нас избацују на улицу? Да ли знаш да је брат теско болестан? Да ли су неки људи досли у наш стан ..... Да ли знаш да смо очајни? Где да идемо? Смирним гласом ми је одговорио ..... такав је закон и да он ту не може ништа ...... Мени је дотукло и разбеснело у исто време ... креце нова бујица ... стиди се, где це ти душа ? Заборави си да је моја мама прала усране гаце, да је хлеб који је она месила .... да си спавао у нашој кући који данас .... да сад кад мој отац умире .... ти нема ресење .. .. .залупила сам врата и уплакана истрцала напоње ..... На излазу сам се сударила са неким човеком. Ухвато ме је за рамена и питао шта ми се десило? Зашто плацем? Одгурнула сам га и рекла .... бас вас брига сто ми мора на улици, сто ми отац умире .... Подрмао ме је јако и питао ко ми је отац. Реклама сам му и уплакана одржала аутобус. Досла сам куци сва сложена од туге, очаја. Договорили смо се да никада не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да можемо само на силу да нас заборавамо .. ,, и тако је прослављен, будна ... у страху ....

Живот има што брига

Сто мука

Над свима лебди

по једна мајчина рука.

Наставак следи ...

Хвала сто ме пратите.

Добро вече драги пријатељи. Ову ћу покушати да наставимо своју животну причу. Пролазе године, две, три, пет, десет, петнаест. Моја сестра и ја смо одрасле у добрим девојкама. Сјајни студенти, нисмо били проблематични. Наш отац је био врло строг. Мама уравнотежена, као и свака мајка. Понек је скривала од нас какву несташлуку, да нас тата не би могао казнити. Ово је тежак период нашег живота. Тата је променио компанију. Запослио се као возач у Градској чистоћи. У тој компанији директор је био очев ројак којег сам поменуо у претходној причи. Тата је имао повреду на раду. Претерали су му гвозденим количинама пре ноге. Добио је тромбозу. Нога му је била плава. Лекари су желели да му посеку ногу .... ужасан бол, наш страх, мамине сузе, немоћ .... Тата је на боловању, лежи код куће у кревету, мама се брише о њему ... сестра и ја смо средњешколке. .... рачуни се гомилају, а новца све мање. У том периоду смо сестра и ја ишли у Винче по вољи, како бисмо зарадили који динар ... не за Нике патике, већ за храну, струју. Мама се бринула о дечаку из комшилука. Родитељи су га водили к нама сваког јутра, јер мама ништа друго није могла, морала је да се брише о тати. У том периоду становници у очекиваном предузећу су се делили ..... и на крају .... срећа, сунце, радост, нека светла тачка у нашем животу ...... Добили смо кључне ствари постају. Напокон моја сестра и ја имамо своју собу. Тада сам имао 17 година, сестру 15 година. Деда, отац моје мајке, продао је у Босни да би нам вратио дугове и купио намештај. Тата је и даље болест, одбио је да иде под нож .... новог постаје модрија ... забринути смо, али и срећни, напокон знамо шта је парно грејање, топла вода, наша соба ...... све док једног јутра ..... призвонило је на вратима. Мама се отвара, у нашем стању уносите брачни пар са петоро деце. Тата нам је рекао да је то његово колега. Његова супруга и деца живела су на Косову, а живео је у једном хотелу. Радио је као физички радник у компанији могао оца ..... Испоставило се да је добио наш стан. Спуштена је ранг листа, тата није обавештена, био је на боловању .... поново није предао документе ..... и да нећемо бити врло .... опет очај, неверица. Тада сам све знао, тинејџерко, побуђеник. Одлучио сам да решим проблем .... Нисам знао како, али знао сам да морам. Тата је непокретан, мама је с њима ... Идем у компанију, правни код директора, код тог рођака. Било је тешко доћи до њега преко три секретара, али успео сам. Бунтовно сам постао пред њега и представио му се. Била сам веома ћута ..... дошла је бујица речи .... нисам могао да задржим сузе. Плакао сам и разговарао ... Знате ли да нас избацују на улице? Да ли знате да ли је ваш брат тешко болестан? Да су неки људи дошли у наш стан ..... Знате ли да смо очајни? Где да идемо? Одговорио ми је мирним гласом ..... такав је закон и он ту не може ништа ...... Одговор ме је и разбеснео источно ... креће нова бујица ... Стил се, где је душа? Заборави да је мама исправла усране панталоне, да је хлеб који је месила .... да си спавао годину дана у нашој кући .... да сад кад ми отац умире .... немаш решења .. ... Залупио сам врата и истрчао напоне плачући ..... Садарио сам се са човеком на изласку. Ухватио ме за рамену и питао шта ми се договорило? Зашто плачемо? Одгурнуо сам га и рекао .... није вам брига што мора на улицама, што мој отац умире .... Снажно ме протерао и питао је Отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нас могу само избацити ... ,, и тако је ноћ прошла, будна ... у страху .... ... Снажно ме проширио и питао ко ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да не излазимо из стана, да нас могу само избацити ... ,, и тако је ноћ прошла, будна ... у страху .... ... Снажно ме проширио и питао ко ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нас могу само избацити ... ,, и тако је нова прошла, будна ... у страху .... Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да бисмо могли само да избацимо ... ,, и тако је ноћ прошла, будна ... у страху .... ... Снажно ме напредовало и питање које ми је Отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да не излазимо из стана, да нас могу само избацити ... ,, и тако је ноћ прошла, будна ... у страху .... ... Снажно ме напредовало и питало ко ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никада не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нам могу само избацити ... ,, и тако је ноћ прошла, будна ... у страху .... Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да бисмо могли само да избацимо ... ,, и тако је нова прошла, будна ... у страху .... ... Снажно ме проширио и питао ко ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да не излазимо из стана, да нас могу само избацити ... ,, и тако је ноћ прошла, будна ... у страху .... ... Снажно ме проширио и питао ко ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никада не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нас могу само избацити ... ,, и тако је ноћ прошла, будна ... у страху .... Снежно ме побошљао и питао који је Отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да не излазимо из стана, да нам могу само избацити ... ,, и тако је нова прошла, будна ... у страху .... ... Снажно ме проширио и питао ко ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никада не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нас могу само избацити ... ,, и тако је нова прошла, будна ... у страху .... Нежно ме је побошљао и питао који је Отац . Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да не излазимо из стана, да нас могу само избацити ... ,, и тако је ноћ прошла, будна ... у страху .... ... Снажно ме проширио и питао ко ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никако не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нам могу само избацити ... ,, и тако је нова прошла, будна ... у страху .... Снажно ме заборавио и питао ко ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никада не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нас могу само избацити ... ,, и тако је нова прошла, будна ... у страху .... Нежно ме је побошљао и питао који је Отац . Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никако не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нам могу само избацити ... ,, и тако је нова прошла, будна ... у страху .... будна ... у страху ... Снажно ме заборавио и питао ко ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никоме не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нам могу само избацити ... ,, и тако је нова прошла, будна ... у страху .... будна ... у страху .... Снажно ме заборавило и питање које ми је отац. Рекао сам му и плаћући отрчао до аутомобила. Вратио сам се кући сав сложен од туге, очаја. Договорили смо се да никако не отварамо врата, да нећемо изазивати из стана, да нам могу само избацити ... ,, и тако је нова прошла, будна ... у страху ....

Живот има сто брига

И стотину мука

Лебди над свима

по једна мајчина рука.

Представљање се ...

Хвала што ме пратиш.