My talented student Dorotea wrote a song about a pandemic. She showed all the fear, uncertainty and misfortune that befell the planet.
Covid19
One gloomy day, just at the end of winter
A terrible virus originating from China appears.
It was spreading fast, getting closer every day,
That is how it inevitably arrives in our country.
Then in one day it's like life stopped.
Kindergartens and schools stopped working.
They deserted streets, parks, terrains,
They were all locked up in houses because of the virus.
Classes are moving to small screens,
And anxiety and sorrow filled the days.
Many friends from school are missing
And the smiling face of my teacher.
I can’t wait for the school bells to ring again
Because school is sad in the age of the corona.
Kovid19
Једног тмурног дана, баш на крају зиме
Појави се страшни вирус пореклом из Кине.
Ширио се брзо, сваки дан све ближе,
Тако и у нашу земљу неизбежно стиже.
Тад’ у једном дану к’о да живот стаде.
Вртићи и школе престаше да раде.
Опустеше улице, паркови, терени,
Сви су због вируса у куће затворени.
Часови се преселише на мале екране,
А стрепња и туга испунише дане.
Недостају много другари из школе
И насмејано лице учитељице моје.
Једва чекам да поново школска звона звоне
Јер је школа тужна у доба короне.
Dear Dorotea, I believe that the pandemic will soon disappear and that everything will be as before.
@Dreamer @Macronald @SirPotato I give the story to my dear and interesting friends!
Pesma je lepa, bas iz srca napisana onako kako samo deca znaju. Sto se tice toga kako izgleda skola u doba korone, bar srednja skola u kojoj ja radim, dok i idemo hodnikom ka ucionicama svaki cas po nekog djaka opominjemo da stavi masku, a oni prepametni tinejdzerisve najbolje znaju kako treba i koja su im prava ugrozena. Igranka bez prestanka.