@Snezana28
edited
more from that month
Sopotnica reka koje ima i nema
Poticem iz stare kamene kuce na samoj obali reke. Kamen je siga, nastao u cudnom hemijskom procesu vode i sunca. Reka je planinska, brza i sa bezbroj vrela. Ispod same kuce izvire voda. I ispod strme livade. I iznad kuce u bukovoj sumi. Nikada ne znas kada ces naici na vrelo. Bistro, hladno i penusavo. I uvek te okruzuje prijatna svezina koju donose vetrovi sa Jadovnika, surove i neposumljene planine. Ispod nje, u kotlini, lezi selo Sopotnica.
(na jednom saboru u Sopotnici) O postojanju vode na ovim prostorima govori legenda: Nekada su Sopotnicani živeli s druge strane Jadovnika, na žednoj ravni Pesteri. Kada im je dojadila zedj, krenuli su prema Limu, napustajuci dedovinu. Na Jadovniku zanoce i u gluvo doba noci planinom se prolomi cudan glas: "Birajte! Hocete li vodu ili srecu? "Vodu! Vodu!", vapili su napaceni seljaci. Onda nesto zatutnja, zemlja zadrhta, raspuce se stena, iz nje zasopta snazno vrelo i sruci se u obliku vodopada niz stenovite strmine.
Cim se izadje iz hrastovih sumaraka od Lima, ukaze se velicanstven prizor: sa visokih krecnjackih litica stropostavaju se vodopadi i svojim hukom daju ovom planinskom selu posebnu draz. Tu su i valjarice i vodenice nanizane kao biseri na djerdanu. Nekada su radile i svojim ceketanjem davale selu poseban zivotni ritam. Poslednji vodenicar i valjaricar bio je moj deda.U svom radu je koristio raboš za vodjenje knjigovodstva.Drvce zarezano razlicitim crticama,vertikalno deljeno na dva dela.Jedan deo bi ostajao valjaru a drugi seljku.Kada se nesto zadrzi u narodu ,to je mudrost.Danas ne cekecu vodenice i ne cuju se udarci maljeva .Vodenicki kamen je zauvek stao odlaskom dede Dimitrija Milikića.
Ova fotografija se nalazi u Domu revolucije u Prijepolju,a moj deda je 30-tih godina bio na naslovnoj strani pariskog Monda ,fotografija pod nazivom ,,Tehnika narodu." U Sopotnici postoji i planinarski dom ali je razvijen i seoski turizam. Kod domacina je dobar smestaj a hrana izuzetna. Mozete kampovati I u dvoristu planinarskog doma. Sva moja leta su ovde ispisana.
(preuredjena nekadašnja vodenica mog dede) Odlazeci,nekako tuzno pogledam duboko dole i vidim Lim,divan,zelen,kako vijuga izmedju kosih planinskih strana.
13 comments
Da li si ikad pokušala na internetu pronaći arhivu Mond časopisa? Ja bih prevrnuo svijet, dok to ne bih pronašao. Divne crtice iz djetinjstva i legenda "Birajte!". Voda znači život, a opet ne postoji neorganskija stvar na planeti, nego što je to voda. I još nešto, gdje god su veliki vodopadi, tu nažalost nema riba. Možda nizvodno od vodopada...
Imam ja tu stranicu Monda,30-tih godina naslovna strana.Deda bio momak i brije ga britvom drugar.Zato je i naslov Tehnika narodu.Nisam mogla sada da je pronadjem i da je postavim.Sopotnica teče strmo i uliva se U Lim.E tu već ima riba.Inače je toliko hladna ,ledena,kao i klima .Ovde su zime strašne i vodopad bude okovan ledom!Zamisli zaledjeni vodopad!
Nice written post and photos
Hvala Teji na komplimentu i što ti se dopadaju fotografije!
Pretpostavljam da je zimi bas kao u bajci,tek u prolece kada sve ozeleni.
Pa i nije baš bajka jer od snega Jadovnik bude odsečen od sveta i mnogo je hladno.6 meseci se ne otapa sneg.
Some households make wooden pots for cheese and cream, pelvis for pouring milk, wooden spoons and other utensils. Wool products can be found in almost every household: sweater, socks, gloves, scarf, handbags, hoods, etc. Sopotnica has many hiking trails, which allow tourists to take a walk in the fresh mountain air to see the beautiful natural landscapes, to pick medicinal herbs and edible mushrooms. However, what leaves the biggest impression on every visitor is the hospitality of these mountaineers and the smile that does not disappear from their faces for a moment.
Da znaš kakav jje sir ,mleko ,kajmak iz tog kraja.A tek vazduh,Božija lepota...
Lepo, prelepo... mesto odakle smo krenuli nam uvek ostane urezano u secanju, i ovek mu se rado vracamo gde god da smo.
Selo je mog tate ,ja sam u Priboju rodjena i odrasla ali sam kao dete mnogo vremena provodila kod dede i babe!
Odličan post koji mi budi secanje na detinjstvo
Svi ce se vracati u mesto odakle su im dedovi. Mnogo ljudi je shvatilo posle ove pandemije, da zivot u gradu je daleko od idealnog. Lep i poetican tekst
U vreme karantina sam zavidela ljudima koji su bili na selu.