Sta zapravo znaci prijateljstvo

Često smo skloni uzimati stvari zdravo za gotovo. Da, naravno da imamo prijatelje, ali da li je to nešto što se podrazumeva samo po sebi? Ili se možda oko njega vredi potruditi?

Davno sam čula da si bogat onoliko koliko imaš prijatelja. Ali, isto tako čula sam prijatelji ostaju za čitav život. Često smo skloni uzimati stvari zdravo za gotovo. Da, naravno da imamo prijatelje, ali šta zapravo znači prijateljstvo? Je li to nešto što se podrazumeva samo po sebi? Ili se možda oko njega vredi potruditi?

Koliko imate pravih prijatelja? Uzmite papir i olovku i zapišite imena svojih prijatelja, ali onih pravih. Onih koje možete nazvati usred noći jer ste nesrećni, jer vam se pokvario auto na putu, jer vas je ostavio dečko ili devojka i koji će uvek imati za vas razumevanja. Koliko ih zaista poznajete? Znate li zaista šta se krije iza dragih vam lica? Zapravo, kad bolje razmislite, pretpostavljam da ćete zaključiti da imate nekoliko pravih dobrih prijatelja, a ostalo su ipak poznanici sa kojima možete popričati, popiti kafu, ali s njima nećete podeliti svoje najdublje misli, osećanja, strahove i sreću zar ne?

Kroz moj su život prošli mnogi prijatelji. Neki su bili kvartovski. S njima sam igrala gumi-gumi, lovice, školice, šetala lutke u kolicima, slavila rođendane... Svako je od nas otišao svojim putem. Ili se barem to tako činilo jer, eto, baš pre nekoliko dana na svemogućem Facebooku javila mi se prijateljica iz vrtića. Koliko god mi bilo drago, ta simpatična žena sa detetom zapravo mi je stranac, a bile smo super. Zatim su tu prijatelji iz škole, pa fakulteta...

Nažalost nekoliko sam prijateljica i izgubila zbog čistog nerazumevanja. Nisu nikako mogle shvatiti zašto ne želim celi dan biti na dečjem rođendanu na kojem srećne mame pričaju o dečjoj hrani, broju novih zubića, gugutanju i slično... To je svet kojem ne pripadam i ma koliko volela decu jednostavno se u tim temama ne snalazim jer nemam dece. Ali, prihvatam da se moji interesi uveliko razlikuju od interesa mojih prijateljica koje su majke. Samo što ljudi često ne mogu videti izvan svojih života i prihvatiti da smo se promenili i da smo postali prerazličiti da bismo se i dalje družili.

Mnogi ne veruju u muško ženska prijateljstva, ali sa tim se ne mogu složiti. To je sasvim moguće ali jedino ako ne postoji fizička privlačnost, jer u tom slučaju takva prijateljstva prerastu u nešto više.

Mislim da svi ljudi koji nam ulaze u živote, u bilo kojem svojstvu – prijatelja, poznanika, osobe koju ne trpimo – zapravo to čine sa razlogom. Vrlo često su oni zapravo naš odraz – baš kao ogledala. U njima se često možemo prepoznati jer nose neke od osobina koje i sami posedujemo. Koliko puta vas je živciralo neko ponašanje ili razmišljanje vaših prijatelja? A jeste li se zapitali zašto vam smeta? Kažu stručnjaci da je to zato što zapravo prepoznajemo neke osobine koje nam se ne sviđaju kod nas samih.

Prijatelji nisu nužno u našim životima zauvek. Kako se mi menjamo tako se menjaju i oni, putevi nam više nisu slični, život nas odvede na različite strane, ali svakako vredi pamtiti lepe trenutke i osvestiti šta smo naučili od njih. I da, prijatelji su tu da nas ohrabre, da nam pomognu, da se sa nama vesele i da nas teše kad nam je teško, ali nemojte zloupotrebiti njihovu dobrotu i očekivati da rešavaju vaše probleme jer to ćete ipak morati učiniti sami.