Imam malo stariji kompjuer, pa ne igram najnoviju veziju Fife, ali na mom kompjuteru ovo ide glatko, pa da napišem reč dve o igri koju često igram. Mnogi kažu da se delimo na nas koji volimo Fifu i na one koji igraju PES. OK, pes je možda više realan, medjutim, meni lično je dosadan, pošaljem pas prema mom igraču, lopta ode u tom smeru, ali kome.... Jednostavno, više se zamaram nego što igram, stoga ja glasam za Fifu.
EA Sportsova FIFA jima manje pristalica od najvećeg takmaca, večito je osporavan(a), a opet rezultati pričaju sasvim drugu priču. Potrebno je da budete baš zaslepljeni pristalica protivničkog tabora pa da ne priznate ko je u ovom trenutku bolji. U slučaju Fife, u pitanju je čitava next-gen era na čijem se zalasku upravo nalazimo i u kojoj je do nogu potučen Konamijev PES. Svidelo se to nekome ili ne...
FIFA nije nas tada puno iznenadilo kada je sadržaj u pitanju. Sve je taman toliko poboljšano da igru zadrži u vanserijskom segmentu, a opet na prvi pogled nema novina koje bismo istakli u prvi plan. FIFA 14 ima apsolutno sve što se od simulacije fudbala zahteva, počevši od sadržaja, preko gameplaya, pa do neprikosnovenog rostera i licenci.
Ono što je autorima igre godinama zamerano – jednoličan i predvidiv gameplay, sada je samo ružna uspomena. FIFA 14 uopšte ne liči na svoju dalju rodbinu i naprosto ostavlja bez daha čim utakmica krene. Ako volite fudbal, a već nakon nekoliko minuta ne skočite iz fotelje igrajući Fifu, morate dobro porazmisliti o stavu. Fifa je po meni enormno zarazna i toliko zabavna za igranje da joj premca nema kada su sportska ostvarenja u pitanju. Gameplay je dodatno usporen, ali moramo da konstatujemo da se akcija i dalje odvija suviše brzo za naš ukus, čak i kada izvođenje postavite na najsporije. Brzina je zapravo stvar navike, ali ako vršite direktno poređenje sa PES-om i utakmicu krenete nakon završene partije u Konamijevom fudbalu doživećete refleksni šok u nekoliko ravni.
Na svu sreću, brzina izvođenja ne utiče na kvalitet, tačnije ne podriva ga. Utakmice su pune fizičkih kontakata između igrača, ali je problem iz ranijih verzija potpuno rešen. Nema prepoznatljivog „fliper efekta”, akcija se fluidno odvija po celom terenu (ne samo po sredini), pa čak i sudije puštaju nešto grublju igru, što ostavlja puno prostora za korišćenje fizičkih predispozicija vođenih igrača. Osobine realnih igrača veoma su lepo prenesene na ekran i ako je neko u stvarnosti brz, brz je i u igri, ako je stamen u duelima, stamen je i u igri, ako ima dobar šut, šutiraće dobro i u igri. Sve to zajedno dovelo je do toga da FIFA 14 ima ubedljivo najveći dijapazon načina za razvijanje akcija i postizanje golova. Možda oni najiskusniji „uhvate” šablon, ali igranje utakmica umnogome podseća na moderan fudbal koji gledamo na televiziji. Morate igrati strpljivo, tvrdo, disciplinovano, polako „daviti” protivnika i iskoristiti svaku šansu koja vam se bude ukazala. Tu dolazimo do još jednog poboljšanja. Naime, utakmice se retko, gotovo nikad, završavaju vaterpolo rezultatom, kao što je to ranije bio slučaj. Golovi ne padaju kao na traci i predstavljaju bisere koji se čuvaju dobrom odbranom, markiranjem igrača, udvajanjem...
AI rutina saigrača na zavidnom je nivou, ali ne očekujte čuda. Ubacivanje u prazan prostor bolje je nego ikad, uz konstataciju da su i dalje brojne situacije u kojima saigrači „skakuću” pored vas umesto da trče kao vetar prema protivničkom golu. S druge strane, pitamo se da li je ovo zapravo namerno učinjeno? Zamislite da igrači svaki put zauzmu poziciju koja vam otvara put ka golu ili obrnuto – da odbrana svaki put predvidi ponašanje protivnika i postavi se kako treba. Pitanje je koliko smo realni u očekivanjima i koliko bi takvo odvijanje akcije uticalo na gameplay. Ovde još treba pomenuti odličnu pas-rutinu koja je u velikom broju slučajeva zaslužna za to što ćete protivnika daviti kao zmija žabu, te odlične golmane. Smešne prilike pred golom svedene su na minimum, nema kratko odbijenih lopti tačno na nogu protivničkog napadača, nema parada „u prazno”, nema onog nervirajućeg šetkanja po gol liniji dok se lopta brzinom puža kotrlja prema mreži... Jednostavno, nema svih onih nervirajućih situacija u kojima vam dođe da zavrljačite kontroler ravno u monitor.
Postoje dve stvari koje su autori igre nešto slabije implementirali od ostatka sadržaja. Fifa je oduvek bila poznata po savršenoj prezentaciji i vrhunskim tehničkim rešenjima. Tako je i ovog puta, ali kao da je stvar u ovom departmentu ostala u mestu. Na stranu dva para komentatora i onaj specijalni reporter koji se povremeno javlja sa „svežim informacijama sa terena”, besprekorno renderovane arene, promenljivi vremenski uslovi, divno kadrirani ponovljeni snimci i slično. Grafički je sve veoma slično prethodniku, za pinkicu poboljšano, ali pomalo u raskoraku sa očekivanjima. Možda je ovo maksimum ovog enginea i možda je vreme za novu generaciju igračkih platformi koju čekamo krajem godine. Tek, na modelima igrača moglo je da bude više detalja, teren bi konačno mogao da trpi oštećenja usled loših vremenskih uslova, a ne bi se bunili ni protiv agilnije publike koja bi ponekad mogla da napravi karneval na tribinama. Druga stvar su igrački modovi, koji kao da se ne menjaju. Sve je osveženo i updateovano (obratite pažnju na menije u Windows 8 Metro stilu), a opet isto kao i prethodni put. Jeste da imate daleko veće mogućnosti nego kod konkurencije, ali vreme je za nešto novo, vreme je za novo iskustvo, za nove izazove i nove singleplayer modove. Tako bar mi vidimo stvari.
FIFA je po meni najbolja sportska igra i utlimativna simulacija fudbala. Uz nju ćete ostvariti sve virtuelne soccer snove i uzdići se do zvezda igrajući sami, u društvu ili online. Igra ima sve što treba, pa čak i igranje rukom, sudije iz realnog sveta, te opciju za podešavanje zategnutosti mreža na okvirima golova. Samo ponos i inat mogu da vas spreče da uvidite kakav biser vam se nalazi na dohvat ruke. Ne dopustite da se tako nešto dogodi! Ako volite PES, samo nastavite, ali odigrajte malo i Fifu, vredi zaista.
zasednes na gol i uzivas ;)