@goga14 11 January 2021

Crtica iz dnevnika seoske učiteljice Za valjevsko selo Oglađenovac prvi put sam čula 1984 . godine kada sam kao srednjoškolka išla kod moje drugarice  Ljilje. Ljilja je tada živela u Gornjoj Bukovici, a Oglađenovac je selo blizu njenog. Taj letnji raspust sam provela kod Ljilje i peške smo obilazile sva sela u okolini. Nisam ni slutila da ću desetak godina kasnije raditi kao seoska učiteljica baš u Gornjoj Bukovici, , a 2000. godine i u Oglađenovcu. Početkom dvadesetog veka u Oglađenovcu je pronađeno izvorište kisele vode pored poznate Oglađenovačke reke. Na tom izvorištu , ljudi su se okupljali svaki dan, a najviše kada je bio neki verski praznik. Na najveći hrišćanski praznik, Uskrs, tu je organizovan   narodni vašar, pa je pored narodnog veselja narod organizovao i takmičenje u tucanju Uskršnjim jajima. I dan danas se priča o tome, ko je bio najviše puta pobednik i ko je znao da izabere jaje sa tvrdom ljuskom. Sada već prehodne godine, 2020. Tradicionalan vašar I manifestacija “Tucijada” nije održan zbog pandemije novog virusa. Ja, kao seoska učiteljica bila sam na pomenztoj manifestaciji 3 godine . Tadašnji prota, pop Grozdan Gajić je bio veroučitelj mojim učenicima I jedan je od inicijatora za pokretanje ove manifestacije koja je prvi put održana 1997. godine.Tada je na takmičenju bilo 24 učesnika, a već 2010. Ih je bilo preko 240. Takmičari su bili iz Beograda, Lazarevca, Valjeva, Uba, Ljiga, Loznice..i kako je koja godina prolazila, tako je broj takmičara povećavan, a time I “Tucijada” postala poznata i  u drugim krajevima Srbije. Nagrade za prva tri mesta su u početku bile skromne, ali kako su godine prolazile I kako je celu manifestaciju podržala Srpska pravoslavna crkva, tako je I fond nagrada postajao veći. Na mene je zaista , najveći utisak ostavilo narodno veselje. Muzika, deca koja trče za balonima, prodavci šećerne vune, čovek koji pravi minijature od drveta, rodavci liciderskih srca, šarenilo, proleće  i lepota.U dvorištu pored ctkve, stado ovaca… Nestvarna slika.  A, preko puta, malo dalje niz seoski put, moja škola u kojoj radim . Valjda  sa ovim snegom zudim za prolećem, pa se prisetih tih bezbrižnih dana. Evo nekoliko mojih fotografija sa te manifestacije. Tu je i moja Ljilja na slikama. Ona mi je sada kuma i jedna od moje četiri najbolje drugarice.

https://youtu.be/JV0XKvSaww4