I'm not a sleeper, I like to get up early, but this morning I fell asleep a bit. My sister got up in front of me, made coffee and tea and waited for us to have coffee and talk together. I'm not in the mood to talk a lot in the morning, I prefer to drink coffee in silence, but the two of us can always tell stories about many things. And so, while she is talking about one of our train journeys to the sea, I, as a blind woman, wander through the worst impressions and worries, I am not alive whether she will survive all that has happened, I remember the Stoics. Calm and unwavering people who endure their problems calmly, without harassment and nervousness. Even if you were thrown into the water and fire, or crucified, crucified, you stoically endure adversity ... that's what they say. I translate it to myself as another life temptation, both hers and mine, I go out for a walk in the yard and see this beautiful burdock that blooms as if it were the beginning of summer ... Good morning Noise comrades, I wish you a nice day and better thoughts than these of mine ... Нисам спавалица, волим рано да устајем, али јутрос сам се нешто успавала. Сестра устала пре мене, скувала кафу и чај и чека да заједно кафенишамо и причамо. Ја баш и нисам расположена да ујутру много причам, више волим да у тишини пијем кафу , али нас две увек можемо да распредамо приче о много чему. И тако док она прича о неком нашем путовању возом до мора, ја као слепица тумарам по најгорим утисцима и бригама жива нисам хоће ли она преживети све ово што је снашло, сетим се стоика. Мирни и непоколебљиви људи који своје проблеме подносе спокојно , без узнемиравања и нервирања. Макар вас у воду и ватру бацали или черечили , на крст разапињали , стоички подносите недаће ...тако кажу. Преведем ја то себи као још једно животно искушење , и њено и моје, изађем да прошетам двориштем и угледам овај прелепи чичак који цвета као да је почетак лета... Добро јутро Ноисе другари, желим вам леп дан и лепша размишљања од ових мојих...